logo3

    ГЛАС ХОЛМИЈЕ БРОЈ 35 УСПЈЕШНО  ПРОМОВИСАН У КРАЉЕВУ

 

      ГЛАС ХОЛМИЈЕ БРОЈ 35 УСПЈЕШНО  ПРОМОВИСАН У КРАЉЕВУ

Делегације Удружења ратних добровољаца 1912-1918.,њихових потомака и поштовалаца Беране, Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању и Српског  историјско-културног друштва ''Никола Васојевић Беране на челу са предсједником СО Беране Гораном Киковићем боравила је првог дана посјете градовима Србије у Краљеву гдје им је домаћин био др Драгољуб Даниловић, предсједник Друштва историчара Рашког округа, Радоје Томашевић,члан градског вијећа и предсједник одбора за изградњу цркве на планини Чемерно која је посвећена војницима Васојевићке бригаде и Ужичке војске, Сретен Јовановић, помоћник градоначелника и велики пријатељ Берана, некадашњи предсједник СО Краљево и Миладин Букумира, члан одбора за изградњу цркве на планини Чемерно која је посвећена војницима Васојевићке бригаде и Ужичке војске, обиљежје које би свједочило о заједничкој борби црногорске и србијанске војске током Првог свјетског рата изнад Краљева. Том приликом а поводом братимљења  Горан Киковић, предсједник СО Беране и главни и одговорни  уредник ''Гласа Холмије'' уручио је икону Богородице и Светог Василија Острошког др Драгољубу Даниловићу, предсједнику друштва историчара  Рашког округа  из Краљева.

Прије одржавања промоција 35 броја часописа ''Глас Холмије'' у препуној сали библиотеке ''Стефан Првовенчани'' у Краљеву потписаа  је повеља између  Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине чије су чланице: Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању из Андријевице,  Српско историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' Беране, Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, успостављују трајно пријатељство и сарадњу у борби заочување српског националног и културног идентитета  са Друштвом историчара Рашког Округа из Краљева у којој пише: ''Да поменута  удружења потписују Повељу о братској сарадњи и пријатељству и радиће заједно на изучавању и поштовању славне историје Српског народа у Србији и Црној Гори. Овом Повељом наша удружења утврђују и учвршћују Братске и пријатељске односе, јер се заједно боримо за очување   Српског језика, ћириличног писма и свих традиционалних вриједности српског народа, као и за његовање српске националне и културне баштине на српским етничким просторима.'' Повеље су потписали  предсједници историчари др Драгољуб Даниловић у име друштва историчара Рашког Округа и  Горан Киковић у име Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Говорећи о часопису уредник Горан Киковић се посебно осврнуо на дананашњи положај Срба у Црној Гори.

           ''Они који су у Црној Гори до сада били Срби, па од сада не желе да буду Срби већ Црногорци, имају право на такво оприједељење, без обзира колико то бесмислено било. Али и обрнуто, то никако не даје за право онима који желе да се одрекну свог поријекла и идентитета да краду и отимају оно што је аутентично и неприкосновено, међународн признато као српско. А то је, на примјер, језик.

 

 

             Они који се изјашњавају као Црногорци и који желе да имају свој регистрован ''црногорски језик'', нека се потруде да смисле нови језик који ће се од сваког дијалекта српског језика разликовати најмање 50 одсто. Језик је огромно културно, умјетничко и цивилизацијско благо и као такво мора се пажљиво чувати и неговати. Српски народ и држава не смију дозволити отимање и уништавање српског језика на којем су створена књижевна дјела непроцењиве вриједности. Крађа језика  значи и крађу књижевних дјела и усменог предања на том језику. Суштина је да један језик не може имати вишње назива и да се идентитет језика не може мијењати за дневно политичке потребе''закључио је Киковић. Потом  је  о часопису ''Глас Холмије '' говорио књижевник Бранислав Оташевић, који је истако због чега је Глас Холмије настао прије седам година и какви су мотиви били да се покерене његов рад. Како вријеме пролази и како се умножава број одштампаног тиража ''Гласа Холмије'', часописа за књижевност, историју и културу, који излази на српском језику и ћириличном писму у Беранама, све је веће задовољство читалаца, који се јављају Редакцији часописа и афирмативно говоре о њему. Истовремено, проширује се и сарадничка база, чиме не само да расте број културних, политичких и јавних дјелатника који се одазивају на позив да учествују својим прилозима у обликовању часописа, веч је и садржај текстова који се објављују сваким новим бројем видно квалитетнији.-истакао је Оташевић.

У име Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране скуп је поздравио предсједник  Миличко Трифуновић, док је своје стихове говорио  јесник из Андријевице Давид Лалић.

 

 

 

                      Прилог припремио Миладин Букумира, професор из Краљева